Ботаничке породице биљака и цвећа
Саставни део биологије, ботаника је наука посвећена проучавању биљака. Има неколико аспеката који га повезују са другим наукама о животу. Ботаника, чије порекло датира из грчко-римске антике, дуго је била анекс медицине, а проучавање биљака углавном је било мотивисано њиховим лековитим или чак магијским својствима. Након тога, углавном се посветила класификацији биљака, тј систематски, до те мере да се карикира као „уметност вређања биљака на латинском” (Алфонс Кар, романописац и новинар, 1808-1890). Заиста, током двадесетогe века, ова наука се проширила на велики број све специјализованијих дисциплина, у распону од физиологије до екологије биљака, укључујући генетику и фитосоциологију.
Међу ботаничким породицама такозваних "повртних" биљака, четири породице играју суштинску улогу за поврће: Фабацеае (сви импулси укључујући: пасуљ, пасуљ, сочива, грашак, сланутак, соја), Они Соланацеае ( парадајз и кромпир, али и наплави патлиџанје паприка и паприка), Они Брассицацеае(Цхоу, репа, ротквица, броколи, прокељ, karfiol, келераба, uljane repice, креша, ракета, рутабага и ароматично биље и зачини попут сенф и рен.), и Цуцурбитс (скуасх, цитроуилле, краставац, тиквице, скуасх, бундева, бундева и биље ароматике и зачине као нпр корнишон и воће као диња и лубеница). Док три ботаничке породице пружају већину ароматичног биља: Апиацеае (анђеоски, целер, цхервил, Коморач, ловаге, першун), лес Ламиацеае (босиљак, ким, исоп, мајоран, балзам од лимуна, нана, оригано, укусан, мудрац, тимијан) и Лилиацеае (бели лук, шпаргла, млади лук, власац, љутика, лук, празилук).