Јујубе

Jujube : Le jujube ou датум Кинески је воће јајолики du jujubier (Nom botanique : Зизипхус јујуба – породица од Рхамнацеае).

Нативе доЦентрална Азија, Грос као маслине или а датуму кожа du jujube est руж-наранџаста, глатка et тврд et покрива une столица жућкасто ou верт-пистација, доуце et слатко омотавајући un ноиау врло грубо. Le jujube en tant que воће је мало познат од Nord-américains, mais en revanche ils l’utilisent avec les посластице du même nom à база de тесто de jujube.
Мипримењивати као датум природи, свеж ou суво.
Beaucoup plus енергија sec (314 Kcal ou 1 310 ‹J pour 100 g) que трошкови (135 Kcal ou 560 kJ pour 100 g), à cause de son шећер (de 32 à 74 %), le jujube est продуит у Подне од Француска. Фраис, le jujube est une одличан извор de витамина Ц.
Le jujube садржи un алкалоид appelé lotusine, dont les својства sont narcoleptiques (tendance неодољив au sommeil survenant par accès).

Дистрибуција : On trouve cet жбун у Подне од Францускау север одАлжир (principalement dans la област доаннаба, surnommée en arabe « Medinat el Unnab », soit « la град des Jujubes », où l’on продуит du мед de jujubes), en ТунисиеУ Мароко и Чад.
En Тунисие, on se sert du jujube pour en тирер une ликер.
À Реунион, le fruit sert à la припрема du рхум аранжман. Il fait partie, avec la датум, суво грожђе и шипак суво, des quatre воће pectoraux (*).
(*) Les fruits pectoraux sont un лек pectoral à base de fruits employés ensemble en децоцтион да ли чистили помешан у неком млеко, било тесто. цес воће утилисес sont au nombre de quatre : la датуму шипак суво, le jujube et le raisin de Corinthe. En 1834, on préparait une биљни чајеви de fruits pectoraux destinée aux деца pour soigner les affections des voies respiratoires comme la toux.

En кухиња, on s’en служи за вицевије месо и супеУ пециво on en fait des колачи и беигнетс.