Сленг на уста

Авант-О

„Аргот де боуцхе“ је први колоквијални и сленг речник речника хранаод пиће и кухиња који наводи, са више од 3200 уноса, већину гастрономских идиома (*) француског језика, како древних тако и савремених.
Гастрономски идиоми користе термине који се односе на храну, јело, пиће и кување као метафоре; на пример ови класици: лес шаргарепа се кувају јер је ситуација безнадежна или чак " продаје се као мала болови » за објекат који је комерцијално веома пожељан и наравно « брани своје бифтек да брани своје интересе. Већина ових идиома може се објаснити значајем области на које се односе: храна-пиће-кување. Користе се у сваком тренутку, у већини популација.
(*) Идиотизам: Облик или фраза специфична за језик, коју је немогуће дословно превести на други језик сличне структуре (галицизам, англицизам, хелветизам, германизам, хиспанизам, латинизам, итд.).

Начин на који људи једу и пију структурира њихову друштвену организацију (подела и организација посла), њихову перцепцију стварности и њихово понашање.
У свим језицима многи свакодневни изрази се односе на храну и пиће и начин на који их припремају. Углавном се користе као друштвено неме или прећутне метафоре, али понекад вести чине да проблеми иза њих буду уочљиви, као што показује одлучност америчког ресторатера који је 2003. довео до одлуке Конгреса Сједињених Америчких Држава. да се поново крсти помфрит ( помфрит) кафетерије за прављење слобода помфрит, што значи да није могао да „свари“ увреду француског одбијања да се упусти у ирачку авантуру. Ова врућа освета имала је преседане: током рата 1917-18 кисели купус Американац из Кисели купус је постао слобода купус (у Цхоу слобода), израз брзо заборављен, док је хреновке је постао хот-догове, животињски идиотизам који је требало да обиђе свет.
У Калифорнији, узгајивачи суве шљиве, жале због контра-јавности коју су претрпели због идиотизма сушена шљива (наборано као а пруне), одлучили су 2000. да пласирају свој производ под именом „ сува шљива », енглеска реч сува шљива (шљива) асоцира на енглеском са сликама пунашности и младалачке свежине.
Иако тема гастрономских идиома није била предмет семантичких радова или истраживања, различите дисциплине су се бавиле овим питањем.
Етнологија, посебно Клод Леви-Стаус (1908-2009) у својој књизи Сирова и кувана заинтересовао се за то. Структуралиста Роланд Бартхес (1915-1980) посвећује четири чланка из свог Митологије на тему хране. Психолози су проучавали како одређене метафоре које користе родитељи дефинишу самоперцепцију, а феминистички приступ показује како су жене присиљене да дефинишу себе на основу низа метафора везаних за храну и кување.
Психоанализа, посебно Лаканова (Жак Лакан, 1901-1981) очигледно је осетљив на метафоричку димензију дискурса и може бити наведен на проучавање корпуса фраза које се односе на гастрономија.
Што се тиче лингвистичког приступа записима у овом речнику, треба напоменути да је примарно значење речи понекад далеко од коначног колоквијалног или жаргонског значења. Заиста, семантичко померање ове или оне речи, израза или жаргонске фразе појавило се током деценија, у складу са употребом корпорација (месари, виноградари, лекари, итд.) или окружења (бандитизам, проституција, затворски универзум, итд.) , понекад са двосмисленим или оригиналним значењима: реч „медоц” је а вино познато француско црвено, али такође означава, у народном жаргону, дрогу.
Реч „мисо », у међувремену, означава, у азијској кухињи, зачин направљен од сојина паста ферментисан, он се квалификује, фамилијарно и по апокопу (*), женомрзац.
(*) Апокопа: Испадање фонеме, од једног или више слогова на крају речи (супротно од аферезе). Апокопом кажемо "теле" за "телевизију", "мат" за "јутро"..

С друге стране, такође треба напоменути да одређене жаргонске или колоквијалне речи или изрази долазе директно из области хране и пића или се односе на њихове производе, као што је, на пример, „ кобасица  » : Хеј, иди кобасице! за будаласту или будаласту особу" или " гигот » : Има лепе ноге » за жену која има лепе ноге или " шпаргла : Какве шпаргле!  за високу девојку.
Друге речи или изрази, напротив, иду тамо: „боца иза снопова  за најбоље вино у подруму или „то је бамбус ударац » за додатак пуног тела (...) у ресторану или чак „звоно: банг тхе звоно » да једни другима пошаљу добар оброк, викати. Баш као, када говоримо о производу (вино, сир,….)” да га не убоде кокоши што значи да буде интензиван или изузетан на свој начин.
Неки изрази такође носе двоструки печат кухињског/прехрамбеног производа, као што је "замастити кору" за убоде једни друге или чак „испашу на мицхес " за јако досађивати.
Неколико колоквијалних речи има етимолошку припадност у вези са храном и пићем.
На пример, колоквијална именица "пријатељ" изгледа није повезана са храном, а ипак ова реч долази од самог "пратилац" који долази из латинског пратилац што значи "  који једе своје бол са другом ".
У истом духу, реч „скитница“ долази из латинског цокуинус што значи „из кухиње“, из кокистро, реч изведена из цок '.
Ако реч „пушка“ означава ватрено оружје (које се користи, на пример, за убијање дивљачи), то је међутим далеко од речника хране и пића. Па ипак, због свог цевастог облика, дуго је био жаргонски за грло људски: "забити једног у пиштољ" што значи јести, пити или прогутати нешто или чак "да заглави пиштољ". добро једе, приликом узимања, у ресторану, а пуцањ из пиштоља, што нас враћа на примарно значење детонирајућег објекта.
Још једна занимљива колоквијална реч:стрипинг, који очигледно нема никакве везе са храном или пићем, је, међутим, акција уклањања дела листова да би се плодови изложили сунчевом дејству и на тај начин унапредили њихово пуно сазревање.
Ова реч ће се одмах употребити на француском за квалификацију стриптиз одстриптизета кабаре. (англицизам стриптиз из да се скину „свући се” и да теасе „нервирати, задиркивати“).
Остајући, ако се тако може рећи, у пољопривреди, реч „ уста у изразу " рђав уста » долази, у међувремену, из « тов » што је тов јунади на ливадама. Овај колоквијални израз описује некога као непристојног и неваспитаног, ко има само псовке у устима.
Постоје и термини који се позајмљују из кувања и односе се на пића, као што је придев „дехидриран“ што значи „лишен воде или дела воде“ (нпр. од печурке дехидрирано) и један појединац дехидрирано који некога квалификује каожедан.
У истом духу и реч поново калајисан што значи калајисана опет (од конзервирања кухињског прибора, као што је а тигањ) значи "опија".
Супротно томе, са фразом „узми -или држи- добро скуван », кухиња даје пићу оцену части. Глагол „то бибер даје му другу.
Глагол "велоутер" што значи "учинити мекше, више кремасто (по укусу)“ или „пријатније, љубазније (за слух)“ постаје у прономиналном облику „за сомот (торзо)“, што ће рећи: попити малу чашицу ликера, алкохола, попити чашу вина .
Такође можемо навести стару фразу " чорба de телетина који се некада односио на абсинт.
Одређени делови људског тела, повезани или не са функцијама хране, веома су укључени: пета у изразу „имати стомак у петама“ што значи „бити веома гладан“ или чак овај исти стомак у изразу „да имати стомак“ да „имам храбрости. Уобичајена употреба речи " уста (за означавање лица или уста) је очигледно превише експлоатисан, у свим својим граматичким и фонетским облицима, укључујући претраживач гоогле (укус-уста) и његове варијације (гоугуеулер, гоугуеулассери,…).
Да бисмо прецизирали (...) ову област лингвистике, у изобиљу се користе и синтагме, апокопе, елипсе, интерјекције, сленг и колоквијалне метонимије везане за храну, пиће и кување (...): загризе у то, у кору, цонсо (потрошња), артицх (артичока), ротото (подригивање бебе), фуј, Уф, биф (бифтек), мац (скуша – у смислу сводник-, пљескавица – долази из Мацдоналд- и макарони означити Италијана), двицх (сендвич), бакалар ! (женска увреда), пити а хит (за њен садржај) итд.
Коначно, последња тачка, да се инсистира на регионализацији и посебно „платизацији“ појединих натукница овог речника.
En Белгија и ЛуксембургУ Канада (Квебек), ин Швајцарска (романде), и широм Франкофоније уопште, одређене колоквијалне или жаргонске речи су направљене по узору на производе или изразе који се користе локално или на уобичајен начин: Квебечани неће разумети Швајцарска ко му каже "да има боутефас", више него што ће Белгијанац знати шта Квебек " Морао си да сланина ? „.
С друге стране, жена из Луксембурга може разумети Белгијанца који је пита да ли „она узима бомбона '.
Лес Хаићани ће имати потешкоћа да се сложи са Квебечанима о значењу те речи « кромпир », али, на крају крајева, Хаићани су ти који ће бити у праву пошто порекло ове речи потиче из њихове земље.

Коначно, овај рад се завршава са " линго вечера" што је врста америчког сленга (сленг) које користе кувари и кувари са услужним особљем да комуницирају и преносе поруџбине јела и поруџбине између њих. Употреба ових термина је у пракси у многим америчким ресторанима (ресторанима), кафиће и брзу храну, али ови термини могу да варирају од региона до региона, па чак и од једног ресторана до другог у зависности од врсте или теме кухиње која се служи. Језик залогајнице је практично непознат ван земље Сједињене Америчке Државе.
Списак појмова из линго вечера користи најчешће и познате термине које користе амерички угоститељски професионалци, а понекад и сами купци.
Превод ових појмова и њихових дефиниција са америчког на француски је урађен у највећој могућој мери.

                                                                                                 Регис Царисеи

Неки сленг цитати или на сленгу:

"Дуго сам га сматрао авантуристом, али он није ништа друго до полуслан" (Луј Фердинанд Селин)

"Па смо се смејали као кисели краставци" (Луј Фердинанд Селин)

„Сленг је језик мрака“ (Вицтор Иго, Лес мисераблес)

„Постоји једна добронамерна критика, па друга, отровна. Било какво срање или било који нугат. (Луј Фердинанд Селин)

„Ох! да сам могао да користим само речи које се користе у париским ходницима“ (Мишел де Монтењ, у Есејима – књига И)

Сленг на уста

Библиографија

Велики део речи цитираних у овом речнику годинама је сакупио аутор који је двадесетак година живео у срцу Париза, посебно у округу Лес Ал, сакупљајући на земљи, у многим баровима и таверне (руе Монмартре, руе ду Понт-Неуф, руе саинт-Хоноре, руе де ла Ферронерие, руе де ла Гранде Труандерие), на популарним пијацама (руе де Монторгуеил, плаце ду марцхе Саинт-Хоноре), у четвртима црвених светла ( руе Блондел и руе Саинт-Денис), где се још увек и увек манипулише сленгом, за оне који знају да слушају.

Извори жаргонских речи и израза из XNUMX. века и почетка XNUMX. века:

1827 – Речник сленга или Водич за људе света
1829 – Нови речник сленга, Брас-де-Фер
1842 – Етимолошки, историјски и анегдотски речник пословица, Пиерре-Марие Куитард
1844 – Комплетан речник сленга који се користи у Мистеријама Париза, др
1849 – Нови комплетан речник жаргона сленга, Артур Халбер д'Ангер
1864 – Савремени еротски речник, Алфред Делвау
1865 – Ексцентричности језика, Лоредан Ларчеј
1883 – Речник сленга типографа, Ежен Бутми
1888 – Речник модерног сленга, Луциен Ригауд
1888 – Ла лангуе верте ду тропиер, речник војног сленга, Леон Мерлин
1894 – Зелени језик, Жан Ла Ру
1894 – Речник сленга Фин-де-сиецле, Цхарлес Вирмаитре
1901 – Сленговско-француски речник, Гистав Росињол
1907 – Сленговско-француски речник, Наполеон Хајар

Чисто библиографски савремени извори одређених записа, израза и дефиниција
речник „Сланг оф Моутх” су веома разноврсни. Они су углавном из следећих извора:

– Л'аргот (разна дела) Алберта Дојона, у Либраирие Артхеме Фаиард, поново издата колекција Боукуинс у
Роберт Лафонт (2010).
– Речник „Мали Роберт француског језика 2012“.
– Речник „Гранд Лароуссе”.
– Француски речник сленга код Харрапа.
– Литтре речник.
– „Лозинке” Роберта Мерла (издања Фавре).

Други подједнако важни извори су:

– Медији, писани и изговорени, који су хранили ову књигу кроз записе и истрагу сленга.
– Многи речници сленга на мрежи, као што су Лекилогос или француски речник на мрежи.
– Онлине сленг чији се сајтови и блогови више не помињу, јер их има у изобиљу.
– Интернет сленг париских предграђа и верлан.

Коначно, многи веб-сајтови који говоре француски (швајцарски, белгијски и канадски), са којих је аутор извукао речи или
жаргонски изрази који се користе у земљама француског говорног подручја.

Слика "Храна за размишљање" аутора Јеффреи Батцхелор