Упозорење аутора о основним принципима потрошње и заштите цвећа
– Није јестиво зато што је цвет величанствен или зато што има узвишен мирис. Заиста, неко цвеће јесте веома токсичан и може изазвати смрт. Ако сте у недоумици, препоручује се да се уздржите.
– Цвеће садржи полен њихова потрошња (чак и кувана) се не препоручује особама са алергијама.
– Користите само цвеће које сте сами узгајали или купујте цвеће које је јасно идентификовано као јестиво.
– Берите их најбоље ујутру, по сувом времену када је роса испарила или на заласку сунца. Ако је могуће, изаберите их у време употребе.
– Када је цвеће убрано, потребно је проверити да нема инсеката.
– Исперите цветове у чистој хладној води да бисте уклонили разне нечистоће, али деликатно да их не би згужвали.
(*) Полен: Веома фина прашина која се састоји од микроскопских зрна које производи и ослобађа прашника Плант. Поленово зрно, мушко средство за оплодњу у већини цветова.
Заштита цвећа : Одређено цвеће и биљне врсте заштићене су широм метрополитанске Француске на основу званичне листе коју је дефинисала француска влада, на којој су наведене биљне врсте заштићене у метрополитанској Француској. Објављена је унаредба од 20, који је три пута мењан: уредбом од 31. августа 1995. године, оном од 14. децембра 2006. и оном од 23. маја 2013. Допуњују се и у многим земљама Европске уније. Зато је препоручљиво да се добро информишете пре брања или сакупљања цвећа.
Уредничке напомене :
1) Кад год је то могуће, сваки унос јестивог цвећа наводи име породице којој припада, која породица хипервезује на поменути термин. Иза њега следи латински назив цвета.
2) За ботаничке термине можете погледати речник ботанички термини.
увод
Une цвет, било дивље или домаће, је шарена, понекад мирисна, производња одређених биљке (често се види са стабљиком). Тачније, у ботаници, то је карактеристичан орган виших биљака (фанерогами) укључујући заштитне делове и плодне делове. Постоји више од 200 јестивих цветова, али само педесетак од ових цветова има истински гастрономски интерес. Они се могу класификовати у три категорије:
– Декоративно цвеће до укус неутралан и да боје привлачан, као боровница.
– Цвеће у соба са латице много веће и мало хрскаво, Авец уне укус доуце на Пеине пикантан.
- Цвеће љуто, попут оних у коријандер.
Једење цвећа није изум нове кухиње. Од антике, кроз средњи век, све различите цивилизације су имале цвеће на менију. Заиста су Египћани, Римљани, Јапанци већ користили цвеће у својој гастрономији.
Одувек смо користили цвеће или цветне производе у нашој исхрани: каранфилић, шафран, броколи, артичока, ружина водица...
Међутим, једење цвећа је изгубило популарност са појавом хлађења и већим избором доступних намирница. Али сада се јестиво цвеће све више враћа на место које заслужује на нашим трпезама, на највише (масовне) врхове кухиња и гастрономија.
Палета се затим ширила током путовања и захваљујући растућем интересовању за биљке: бегонија, дневни љиљан (који се назива и дневни љиљан), цвет који се миленијумима конзумира у Кини – баш као и хризантема, глицинија или камелија или чакхибискус сабдарриффа пореклом из Африке која ужива све већи успех...
Већина јестивог цвећа је уобичајена у баштама и њивама: љубичица, ружа, настурцијум, мак, тратинчица, першун, орлови нокти, невен, камилица, мимоза, цветови маслачка, детелина, тиквице, боражина, багрем, базга, липа… у кулинарству стотинама година: као што су џем од маслачка, фритуле од багрема или базге, сирупи од љубичице, мака или руже.
Јестиви су и цветови ароматичних биљака, различитог укуса од листова: копар, власац, босиљак, оригано, рузмарин, жалфија, мајчина душица, нана...
Важно је не користити цвеће купљено од цвећара јер је све прошло хемијске третмане против болести и предатора и за њихово очување.
Најбоље је да их узгајате сами, у својој башти или на балкону, или да их берете на селу, на месту удаљеном од обрађених њива или прометних путева, на пример са друге стране шумице или шумице, јер представља природни параван за вегетацију. Суочени са оживљавањем (...) интересовања за јестиво цвеће, неки баштовани органске пијаце такође нуде јестиво цвеће, да развију рецепте или да украшавају јела.
Да бисте опрали цвеће, морате их брзо потопити у воду, извадити и оцедити. Већина јестивог цвећа је добро јести сирово. Тако се могу додати у зелену салату (зелена салата, батавиа, месцлун, итд.) или у салату од сировог поврћа. У лето, салате могу добити боју и укус са настурцијумима.
Исецкане цветове можете умешати и у густи козји сир (идеалан је за мазање) или у свјежи сир: а ево и оригиналног соса за сирово поврће, па чак и у путер или мајонез.
Цвеће се може јести и кувано. На пример, љиљани се веома добро уклапају у јела пржена у тигању. За десерт се у пролеће праве крофне са цветовима багрема или базге. За љубитеље сланог, доступне су крофне са власцем, тиквицама или цветовима настурцијума.
Могуће је направити и слане пите, на бази цветова настурцијума, боражине или љиљана.
Можете да правите супе, терине од поврћа, омлете, са цветовима власца, невеном...
Неки цветови се добро подносе џемовима, као што су цветови маслачка, љубичице или руже, који су већ били популарни у антици. Тучак шафрана и ружа, с друге стране, служе пре као зачини. Цвеће се такође користи за ароматизирање сирћета или уља.
Велики класици: ружино или љубичасто сирће, али и са цветовима власца, уље са цветовима коморача или цветовима оригана.
Јестиво цвеће се чува само 2 до 3 дана у фрижидеру. Немојте их замрзавати јер то не даје баш добре резултате. Да бисте сачували цветове, најбоље их је осушити на ваздуху, на кухињском пешкиру или картону, а затим их осушене чувати у стакленим теглама или папирним кесама, у хладу. Потом ће се користити током целе године у колачима, сосовима, кремовима... Други начин чувања: кристализовати их у шећеру да би касније послужили као украс за колаче.
Поред тога што је добро и даје лепе боје посуђу, цвеће је пуно врлина: богато је минералима, елементима у траговима, а за најживописније и антиоксидансима.