дечко : не. господин. и прил. фам. (реч долази од сапутника што значи „који једе свој хлеб са”).
Човек, дечак са којим одржавамо познате, пријатељске односе: пријатељ, пријатељ. Друг из разреда, сарадник.
Разредни друг, из пука. Он је добар, стари пријатељ.
Његов најбољи пријатељ.
Изађите са пријатељима, између пријатеља.
Здраво другари!
Као пријатељ(и): као прост, (прост) друг(и).
Пежоративни: (мали) пријатељи: они који су направљени да искористе добре прилике у послу (пријатељи и ниткови).
По еуфемизму: пријатељ, љубавник. То је њен дечко (њен дечко).
Они су веома добри пријатељи. Они су пријатељи-пријатељи (са идејом искрености и једноставности).
Бити пријатељи као свиње: веома пријатељи.