Лустер : Свећница је католички празник (2. фебруар) у част Ваведења Исуса у храму и Очишћења Богородице.
Прослављајући Исусово представљање у храму током Празника свећа и који је раније био повезан са плодношћу у римској антици где се славио Луперкус, Светосавље стога има и религиозно и паганско порекло.
Овом приликом у Француској једемо Црепес и беигнетс. Реч потиче од латинског феста цаонделарум („Празник свећа“) јер је тога дана у црквама запаљено – и још се пали – много свећа.
Датум 2. фебруара такође се поклапа са наставком рада на њиви, после зиме. Због тога је вероватно и прилика да се припремају јела од брашна која би по свом округлом облику и златној боји симболизовала сунце. За традиционалне палачинке везују се разна сујеверја Лустер.
Али зашто смо јели палачинке? Да би се избегло расипање! Сељаци су тада користили остатак Брашно од хељде да направи ове палачинке које призивају сунце.
У Бургундији морате једну бацити на врх ормарића да не бисте остали без новца током године. И, при прављењу палачинки, тешко неспретном човеку који испусти своју палачинку преврћући је.
У Франш-Контеу, палачинка се пржи док се новчић држи у слободној руци, ако успе, то је гарантована гаранција новца током целе године.
Наполеон, на Свећницу 1812. – пре поласка у руски поход – правио је палачинке а ла Малмаисон; успео је, каже се, у четири од пет, чиме је наговестио своју победу у четири битке. Али пета пропуштена палачинка га је забринула. На дан пожара у Москви, прича се да је рекао маршалу Неју: „То је пета палачинка“.