Роштиљ : нм Le роштиљ је апарат за кување. Храна се ставља на решетку или ражњу и излаже се зрачењу извора топлоте. Овако припремљена храна се назива и „грилована“. Кување се у принципу врши на отвореном. Роштиљ можемо упоредити са а пикуе-никуе.
Реч роштиљ може се користити и за означавање оброка, често свечаног, током којег се користи овај апарат за кување.
Термин се појавио у француском језику 1950-их, позајмљујући из америчког енглеског роштиља.
Порекло роштиља: Етимологија коју су задржали лингвисти је следећа: „роштиљ“ долази преко шпанско-америчког барбацоа, од аравачке речи која означава дрвену решетку која се користи за печење или димљење меса. Роштиљ је документован на енглеском од 1697. године (стари облици: роштиљ, роштиљ, роштиљ).
Постоји неколико врста роштиља:
– роштиљ на сагоревање: храна се кува на жеравици добијеној спаљивањем дрвета или ћумура;
– роштиљ на гас: храна се кува сагоревањем бутана или пропана, директно или кроз ватростално камење;
– димни роштиљи: кување се врши у затвореном простору где се лагано сагоревају дрва која емитују дим. Кување се добија коагулацијом ——албумина на температурама које варирају од 80°Ц до 100°Ц;
– електрични роштиљи;
– роштиљ за једнократну употребу;
– концепт баштенске кухиње такође уводи врхунске уређаје са многим функцијама;
– вертикални роштиљи: француски проналазач система за окретање роштиља за вертикално печење роштиља, Рејмон Гарсија, проглашен је проналазачем године 2007. у емисији Л'Инвентеур де л'аннее на М6 и златном медаљом на такмичењу у Лепину.
Технике за паљење роштиља на дрвени угаљ или дрва:
Роштиљи на гас и електрични роштиљ не представљају потешкоће у осветљењу, за разлику од роштиља на дрвени угаљ или дрва. Може се користити неколико техника: новински (згужване, чвороване новине или метода бунара), производ за паљење ватре (природни: чврсти брикети дрвеног угља, парафин за храну, тиндер; хемијски: течност за паљење ватре, гел за паљење ватре у облику коцкица, тесто), електрични упаљач за роштиљ.
Токсичност роштиља: Непотпуно сагоревање животињских масти у контакту са пламеном дрвеног угља ствара бензопирене за које се зна да су канцерогени. Концентрације бензопирена могу достићи 10 μг/кг меса. Одрезак на жару може тако да садржи, у бензопирену, еквивалент од 600 цигарета.
Француско првенство у роштиљању: Француско првенство у роштиљању створила је Француска федерација за кување на отвореном. Од 2013. одржава се у Саинтес-Мариес-де-ла-Мер.
Роштиљи широм света:
– Јужна Африка: У Јужној Африци се овај начин кувања хране назива брааи и део је „уметности живљења“ Јужноафриканаца, посебно белаца.
– Арапске земље: У арапским земљама овај начин кувања хране се назива цхоуае и део је „уметности живљења“ Арапа, посебно номада и сеоских људи.
– Аргентина: Аргентина је земља у којој је сточарство веома важно; гастрономија повезана са говедином је део културе Аргентинаца, Уругвајаца и гаучоса.
– У Русији, на Кавказу и у централној Азији шашлик је начин живота.
– Румунија: Румунски роштиљ или гратар је румунски друштвени феномен. У Румунији је славље увек синоним за јело, храну... Прављење гратара је синоним за славље.
– У Сенегалу имамо вештину печења меса на ватри, која се обично назива „диби“. Обично су то радили Маури.
– Код Турака се овај начин кувања хране назива мангал и део је турске „уметности живљења“.
Уобичајена храна кувана на роштиљу:
– ражњићи (јагњетина, телетина, говедина, живина)
– Чиполатас и мергез
– Ребра са костима и јагњећи бут
- Свињски котлети
– Пилетина и зец
– Камембер и монстер
- Риба (сардине) И ракови
– Мититеи
– Кобасице, андоуиллете, црни пудинг и Цхоризо
– Фигателлу
- Ребарца
– Ентрецоте
- Одрезак
– рум одрезак
– Одрезак
– Поврће: патлиџан, парадајз, кромпир на жару
– Воће: ананас, банана, кајсија,…
– Марсхмаллов.